Napomena:
Ovaj tekst je edukativnog tipa za poečtnike i srednje
upućene. Za shvatanje osnova autorskih prava
ovaj tekst je dovoljan ali za konkretne probleme iz ove oblasti je
neophodno konsultovati se s pravnicima ili agencijama koje se bave
zaštitom autorskih prava. Ova oblast je regulisana zakonom
koji je veoma obiman i sadrži mnogo više detalja i
izuzetaka koji ovde nisu pomenuti.
Šta su autorska dela?
Autorska dela su sva originalna kreativna dela tj. ostvarnena duhovne
kreativnosti Kada se kaže "originalno" ne misli se na
apsolutnu
novost već na
subjektivnu originalnost (izvornost). Praktično je dovoljno da
autor ne
kopira "previše" dela koja je sam video, već da
što više toga sam
osmisli. Prava definicija i zakonsko objašnjenje je
duže i
komplikovanije ali pošto se ovaj sajt na bavi celom pravnom
problematikog već videom, filmmakingom i televizijiom,
mi
izdvajamo ono što je dovoljno znati u vezi toga.
Sledeće nabrojano se naročito smatra autorskim
delima:
- jezička dela
- pisana dela (knjige, brošure,
članci, prevodi, kompjuterski programi...)
- govorna dela (predavanja, govori, besede...)
- muzička dela s rečima ili
bez reči (pesme, melodije, kompozicije itd.)
- dramska i dramsko muzička dela
- koreografska i pantomimska dela
- audiovizuelna dela (kinematografska dela i
dela stvorena na način sličan tome) - ukratko to su
flmovi i video klipovi
- fotografska dela i dela proizvedena
postupkom sličnim fotografskom
- dela likovnih umetnosti (slike, crteži,
skice, grafike, vajarska dela i ostala dela likovnih umetnosti)
- dela arhitekture
- dela primenjenih umetnosti i industrijskog dizajna
- kartografska dela
- prikazi naučne
ili tehničke prirode kao što su crteži,
planovi, tabele, skice, makete i sl.
Autor
Autor je fizičko lice koje
je stvorilo autorsko delo.
Autorom se smatra onaj čije ima, pseudonim ili znak se nalazi
na primercima dela, dok se ne dokaže da je
drugačije.
Koautori i koautorska dela
Ako je više autora učestvovalo u nastanku autorskog
dela, onda se radi
o koautorskom delu. U tom slučaju umesto jednog autora imamo
više koautora. Ako je takvo autorsko delo nedeljiva celina
onda
koautorima pripada zajedničko autorsko pravo.
Koautori filmskog dela
Kod filmskog dela, koautorima se smatraju: scenarista, režiser
i glavni snimatelj (direktor fotografije). Ako je muzika posebno
komponovana za to delo, onda je i kompozitor koautor tog filmskog dela.
Ako je u pitanju animirani film, onda je i glavni animator koautor
filmskog dela.
Zakon o autorskim i srodnim pravima
U Srbiji su autorska prava i zaštita autorskih prava
regulisana zakonom "ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA". Taj
zakon je
usklađen sa međunarodnim pravnim aktima o
zaštiti autorskih prava i
jako je sličan zakonima tog tipa iz drugih država u
svetu.
U čemu se razlikuju zakoni o autorskim pravima
u pojedinim državama?
Krupnije razlike su pre svega tumačenja prava i obaveza za
detalje koji nisu navedeni u ugovorima (Za ono što je precizno
definisano u ugovorima nema neke bitne razlike). Od ostalih
razlika, tu su same definicije zakona, dodatni detalji o
ograničenjima prava, o izuzetcima od pravila, o
načinu kažnjavanja prekršioca itd.
Šta je potrebno poduzeti da bi zakon
štitio vaša autorska prava?
Ako
ste nezavisni autor (da niste pod nekim ugovornim obavezama za
autorstvo), ne morate da poduzmete ništa. Prema danas
važećim zakonima,
autorsko delo se odmah po
nastanku smatra
autorskim delom i automatski je zaštićeno zakonom o
autorkim pravima.
Autor, odmah po nastanku ima autorska prava nad sopstvenim
autorskim
delom.
Nije neophodan nikakav konkretan potez autora.
Naravno u
praksi postoji mnogo toga što možete učiniti
iz preventivnih razloga
kako bi sprečili prekršioce. A i još mnogo
toga što
možete uraditi da bi
unovčili svoj rad. Ali čisto pravno gledano,
ne morate ništa da uradite.
Autorska prava se sastoje od moralnih i imovinskih
autorskih prava
Pojednostavljeno rečeno, moralna autorska prava garantuju
autoru da će zauvek ostati priznati autor tog
autorskog dela, bez obzira na koji način će ono biti
ekonomski korišćeno. Za razliku od
moralnih, imovinska autorska prava su "prenosiva",
što znači da se vlasnik imovinskih
prava može menjati. Prvi vlasnik imovinskih autorskih
prava je autor ali on ih bilo
kada može prodati ili
pokloniti i tako vlasništvo nad imovinskim autorskim pravima
može steći neko ko
nije autor. Ako ih ne proda niti pokloni, nakon njegove smrti
će
vlasnici imovinskih autorskih prava postati njegovi naslednici.
U sledećem naslovu "Moralna autorska prava" ćemo se
baviti moralnim pravima autora a u skoro svim ostalim imovinskim.
Moralna autorska prava
Šta su moralna autorska prava?
Nabrojaćemo nekoliko najvažnijih prava koja spadaju u
moralna autorksa prava:
Pravo paterniteta tj. pravo da se autoru prizna autorstvo tj.
da ga se naziva autorom tog dela.
Verovatno je najbitnije od svih moralnih prava, pravo autora
da se njegovi ime, pseudonim ili znak naznači na svakom
primerku autorskog dela. Autor, ako hoće, se
može odreći ovog prava na naznačivanje imena
u pojedinačnim slučajevima.
Pravo na zaštitu integriteta dela. Autor ima pravo da zabrani
izvođenje dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi. Autor ima
pravo da zabrani ili dozvoli preradu (izmene) njegovog autorskog dela.
Autor ima pravo da se suprotstvalja nedostojnom
iskorištavanju svog dela tj. korišćenju dela
na način koji ugrožava njegovu čast
i ugled.
Koliko traju moralna autorska prava?
Moralna prava autora traju
od nastanka autorskog dela pa u beskraj. Ne prestaju da traju ni
smrću
autora ni nakon prestanka imovinskih prava autora.
Prenos moralnih autorskih prava na nekoga drugoga
Moralna prava autora se ne mogu ni prodati ni pokloniti. Ne mogu
biti prenešena ugovorom. Mogu samo, nakon
autorove smrti, da ga neslede njegovi naslednici. Međutim
čak ni nasleđivanjem se ne prenose celokupna moralna
autorska prava nego sva osim dva izuzetka. Pravo na objavljivanje
neobjavljenog dela se ne prenosi, ako je autor za
života to zabranio. I pravo na izmenu dela ne može
nikako biti prenešeno na nekoga drugoga.
Zaštitu prava na priznavanje autorstva, zaštitu
integriteta dela i zabranu nedostojnog iskorišćavanja
dela, mogu, osim naslednika vršiti i udruženja autora
i institucije iz oblasti nauke i umetnosti.
Imovinska autorska prava
Pojednostavljeno rečeno, imovinska autorska prava su u
suštini, prava vlasnika imovinskih autorskih prava da
sa autorskim delom radi (skoro sve) šta želi i da sam
odlučuje o
tome. Može naplaćivati upotrebu tih autorskih dela,
može prodati imovinska autorska prava u
celini, može ih pokloniti,
može učiniti
ta autorska dela besplatnim za upotrebu,
može ovlastiti zastupnika da u njegovo ime odlučuje o
korišćenju
autorskog dela itd.
Neka od imovinskih autorskih prava su sledeća:
- Pravo na beleženje ili umnožavanje
- Pravo (distribucije) stavljanja primeraka dela u
promet
- Prava davanja primeraka dela u zakup
- Pravo davanja primeraka računarskog programa
na poslugu
- Pravo izvođenja
- Pravo predstavljanja
- Pravo prenošenja izvođenja ili
predstavljanja
- Pravo emitovanja (radio difuzija i kablovska difuzija)
- Pravo na javno saopštavanje,
uključujući interaktivno činjenje dela
dostupnim javnosti
- Pravo na prilagođavanje,
aranžiranje i drugu izmenu dela
- Pravo javnog saopštavanja dela koje se
emituje
- Pravo javnog saopštavanja dela sa
nosača zvuka ili slike
Koliko traju imovinska autorska prava?
Imovinska prava autora traju do kraja
života autora i još 70 godina nakon njegove
smrti.
Ukoliko je u pitanju koautorsko delo, imovinska prava svakog koautora
traju sve do isteka 70 godina od smrti
koautora koji je poslednji umro.
Imovinska autorska prava za dela nepoznatog autora traju 70 godina od
dana objavljivanja tog dela. Ako autor otkrije svoj identitet pre
isteka tog roka, imovinska autorska prava nastavljaju važiti
isto kao da je od prvog dana bilo poznato ko je autor.
Prenos imovinskih autorskih prava na nekoga drugoga
Imovinska autorska prava se mogu prenositi. Mogu biti
nasleđena, poklonjena ili prodata. Vlasnik se može
stalno menjati, sve dok njihovo trajanje ne prestane.
Da li se kupovanjem originalnog primerka autorskog dela
postaje vlasnik imovinskih autorskih prava?
Ne. Vi kupovinom original izdanja (Na primer DVD film u
originalnom pakovanju) samo stičete pravo da
koristite to delo u vašem privatnom prostoru (kući,
stanu, automobilu...). Nemate pravo da ga umnožavate. Nemate
pravo da ga javno prikazujete. Možete ga pozajmiti nekome ili
ga prodati. I zavisno od zakona u pojedinim zemljama, ako je u pitanju
optički disk (CD, DVD ili Blu-ray) imate pravo da napravite
samo jednu rezervnu kopiju za slučaj da se original
ošteti.
Kako da dođete do većih dozvola za
tuđa autorska dela?
Postoje samo dva mogućnosti:
A)
Da vam vlasnik imovinskih autorskih prava besplatno dozvoli
da koristite to autorsko delo na taj određeni
način koji vama treba.
B)
Da sa vlasnikom imovinskih autorskih prava (ili njegovim zastupnikom)
sklopite
autorski ugovor. U tom slučaju za dozvolu
ste dužni platiti
odnosno uraditi ono
što je u ugovoru navedeno kao vaša obaveza.
Ostvarivaje prava -
Lično, preko zastupnika ili
kolektivno
"Ostvarivanje prava" u praksi znači unovčavanje
autorskog dela, sklapanje ugovora... U slučaju
zloupotrebe, podizanje tužbi, naplata odštete itd.
Individualno
Svako može sam lično ostvarivati svoja
prava. Znači sam vlasnik imovinskih autorskih prava
traži klijente, dogovara uslove, daje dozvole tj. sklapa
autorske ugovore...
Preko zastupnika
Takođe, umesto vas vaša imovinska autorska prava
može za vas
ostvarivati zastupnik kojemu ste potpisali odgovarajuće
punomoćje. To u praksi znači da autorski ugovor sa
korisnicima ne potpisuje vlasnik autorskih prava već
njegov zastupnik u njegovo ime i za njegov račun.
Naravno zastupniku se plaća određena
naknada ili provizija što obavlja taj posao umesto vlasnika.
Kolektivno
Autorska i srodna prava se mogu i kolektivno ostvarivati preko
"organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava".
Takva
organizacija po zakonu mora biti neprofitna i ne sme se baviti ni
jednom delatnošću osim ostvaraivanja i
zaštite autorskih prava svojih
članova.
primer:
U Srbiji, naknade za puštanje muzičkih dela na javnim
mestima (kafićima i diskotekama) se ne plaćaju
muzičarima direktno već se plaćaju
organizaciji SOKOJ.
Ugovori u vezi autorskih prava
Ostvarivanje prava se sprovodi kroz razne
ugovore u kojim se
definiše šta svaka od ugovornih strana daje a
šta dobija za uzvrat.
Ovde ćemo opisati nekoliko
najčešćih ugovora u vezi autorskih prava:
Autorski ugovor
Autorski ugovorom se autorska prava ustupaju (daju dozvole za
korišćenje autorskih dela) ili u celini prenose
(prodaju zauvek novom vlasniku). Ako izuzmemo to da se u tom ugovoru
trguje autorskim pravima, detalji u tim ugovorima su slični
kao u bilo kojem kupo-prodajnom ugovoru ili ugovoru o iznajmljivanju...
Ugovorne strane kod autorskog ugovora - šta
daju a šta dobijaju
Vlasnik autorskih prava
Onaj ko ima vlasništvo nad autorskim pravima ili njegov
zastupnik koji
u njegovo ime i za njegov račun sklapa ugovor. On autorskim
ugovorom
dobija određenu nadoknadu kako je navedeno u ugovoru. Za tu
nadoknadu
on korisniku daje dozvolu za korišćenje autorskog
dela na određeni način.
Korisnik autorskih prava
Onaj ko želi da koristi autorsko delo. On autorskim ugovorom
dobija
prava da koristi autorsko delo na određeni način kako
je navedeno u
ugovoru. Za uzvrat ima obavezu da vlasniku isplati navedenu nadoknadu
(cenu) ili da mu se oduži na neki drugi način kako je
navedeno u
ugovoru.
Izdavački ugovor
Ovim ugovorom, autor daje izdavaču pravo da umnožava
autorsko delo i da stavlja u promet (distribuira)
tako umnožene primerke dela. Takođe,
može dati izdavaču i pravo
prevođenja (na drugi jezik). Izdavač se obavezuje da
će obaviti umnožavanje, da će staviti
primerke dela u promet. Izdavač se takođe obavezuje
da isplati nadoknadu onako kako je navedeno u ugovoru.
Ovim ugovorom se takođe definišu razni uslovi i
rokovi: krajnji rok za puštanje primeraka dela u promet,
ukupan broj izdanja, broj primeraka po jednom izdanju, izgled i
tehnička opremljenost primeraka dela...
Ugovor o preradi autorskog dela
Ovim ugovorom vlasnik imovinskih autorskih prava daje dozvolu
drugom licu da delo preradi radi
scenskog prikazivanja (pozorišni nastup), radi snimanja
filmskog ili televizijskog dela ili za druge slične potrebe...
Ugovor o filmskom delu
U ugovoru o filmskom delu, jedno ili više lica (koautora) se
obavezuju proizvođaču filmskog dela da
će kreativno sarađivati na izradi filmskog dela i da
mu ustupaju svoja imovinska prava na to autorsko delo koje
će izraditi.
Tim ugovorom se takođe može ugovoriti i naknada
koju ti koautori traže za ispunjenje svojih obaveza.
Ugovor o narudžbini autorskog dela
U ovom ugovoru autor se obavezuje da će za naručioca
izraditi autorsko delo i predati mu primerak istog. Ugovorom se
takođe definiše kome od njih će pripasti
imovinska autorska prava i naknada za autora tj.
obaveze koje naručilac ima prema autoru.
Uslovi i ograničenja koja vlasnik imovinskih
autorskih prava može nuditi u ugovorima
Prenos prava u celini
To znači potpuni prelazak imovinskih autorskih prava na novog
vlasnika. To može biti prodajom za određeni
novčani iznos ili za neku drugu uslugu na koju se u
ugovoru obavezuje kupac.
Novi vlasnik time stiče sva imovinska autorska prava
a moralna autorska prava, naravno, zauvek ostaju na imenu
pravog autora.
Neisključivo ustupanje prava
To znači da vlasnih imovinskih
autorskih prava daje dozvolu da koristi delo na određeni
način
ali i dalje ostaje
slobodan da tu dozvolu daje i drugim korisnicima. Korisnik ne
može
zabraniti drugima da takođe koriste istu takvu dozvolu.
Isključivo ustupanje prava
To znači da korisnik dobija isključivo pravo da
iskorišćava autorsko delo na određeni
način. A uz to se vlasnik imovinskih autorskih prava obavezuje
da nikome drugome neće dati takvu dozvolu. Dakle
određena dozvola je data samo tom jednom korisniku i nikome
drugi je neće dobiti. Takva dozvola naravno
uobičajeno košta skuplje ili se dogovore da vlasniku
prava ide određeni procenat od zarade korisnika.
primer:
Vlasnik imovinskih prava za neki film sklopi sa nekim distributerom
ugovor o ekskluzivnoj distribuciji tog filma. Znači niko osim
tog distributera ne može postati distributer za taj film. Svi
koji žele taj film moraju da se dogovoraju samo sa njima. Nema
konkurencije i taj distributer ima mnogo veću kontrolu nad
cenom.
Predmetno ograničenje ustupanja prava
To znači da vlasnik imovinskih autorskih prava daje dozvolu
korisniku uz ograničenje na određen broj radnji
iskorišćavanja dela.
Prostorna ograničenje ustupanja parava
To znači da vlasnik imovinskih autorskih prava daje dozvolu
korisniku uz ograničenje da to delo može koristiti
samo na određenoj teritoriji.
primer:
Distributer filmova, po ceni za lokalno prikazivanje, dozvoljava
prikazivanje filma samo za gledaoce koji žive u jednom gradu.
Vremensko ograničenje ustupanja prava
To znači da vlasnik imovinskih autorskih prava daje dozvolu
korisniku
uz ograničenje da to delo može koristiti
samo u određenom vremenskom periodu.
primer:
Distributer TV emisija dozvoli TV kanalu da prikazuje određenu
emsiju samo u narednih godinu dana od sklapanja ugovora.
primer 2:
Distributer filmova dozvoli TV kanalu da prikazuje određeni
film koliko želi puta ali samo u roku od 7 dana.
Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu kao deo
radnih zadataka
Ako je autor stvorio autorsko delo u radnom odnosu
izvršavajući svoje radne obaveze onda njegova
imovinska prava i naknada zavise od ugovora o radnom odnosu. Ugovorom o
radnom odnosu se ugovara koja od imovnskih prava i na koliko dugo
će pripasti poslodavcu i ugovara se naknada za autora. Sva
imovinska autorska prava za koja ovim ugovorom nije ugovoreno da
će pripasti poslodavcu pripadaju autoru.
Naravno, i kada imovinska autorska prava pripadaju poslodavcu (bar na
neko vreme), on je ipak radi moralnih prava autora, dužan da
prilikom korišćenja tog dela navodi ime,
pseudonim ili znak autora.
Copyright obaveštenja - Šta
znače Copyright © i druge oznake
koje često viđamo?
Copyright obaveštenje (copyright notice)
Prema starijem američkom zakonu na svakom primerku autorskog
dela je bilo obavezno navesti određeno Copyright
obaveštenje pri objavi autorskog dela kako bi to
autorsko delo bilo zaštićeno zakonom. Danas, prema
novijim zakonima (posle 1989-e), autorska dela su automatski
zaštićena i ta oznaka više nije obavezna.
Međutim Copyright obaveštenje se iz navike i
radi ozbiljnosti ipak i dalje često koristi.
Preporučljivo je da Copyright obaveštenje
ipak koristite jer je to ipak
preventivna mera koja smanjuje broj kršenja autorskih prava i
tako
sprečava štetu koja bi eventualno mogla
nastati.
Copyright obaveštenje se sastoji od tri dela: Copyright
simbola, godine prve objave i identifikacije vlasnika
autorskih prava.
Copyright ©
Prvi deo obaveštenja je oznaka ©
ili reč Copyright ili skraćenica Copr.
ali najčešće je korišćeno
oboje: Copyright ©
Godina objave dela
Godina koja se navodi posle Copyright
znaka znači godinu kada je to autorsko delo prvi put
objavljeno.
Identifikacija vlasnika autorskih prava
Ime, skraćenica ili neka druga oznaka po kojoj je
preporznatljiv vlasnik autorskih prava.
"All right reserved"
U prevodu na Srpski fraza "All right reserved" znači
"Sva
prava zadržana". To je obaveštenje da se autor ne
odriče svojih prava, koje je bila zahtevano prema starijem
američkom i međunarodnom zakonu o Copyright-u.
Međutim prema novijim zakonima
(posle 2000-e) ovo više nije obavezno da se navodi. Prema
današnjim
zakonima (u
skoro svim državama) autor ne mora da navodi nikakvu obavest
da bi ga zakon o autorskim pravima štitio. Međutim
još uvek je nekakav običaj da se to ipak
navede. To danas zapravo služi kao podsetnik za one koji ne
znaju
zakon o autorskim pravima. Inače zakon jednako deluje
i ako ta obavest nije navedena.
"Sva prava zadržana"
To je prevod fraze "All right reserved" na Srpski jezik. Zakon
ne zahteva, ali ako ste vlasnik autorskih prava, možete
navesti
frazu "Sva prava zadržana"
da bi delovali ozbiljnije i da bi podsetili neupućene
domaće korisnike da se ne
odričete prava koje vam pruža zakon o autorskim
pravima.
Za sada toliko. Tekst će kasnije biti
još dopunjavan i poboljšavan...
|
