Napomena:
- Ovaj tekst za sada ne obuhvaća sve žanrove.
Planirano je da se ovaj tekst polako dopunjava raznim
žanrovima, podžanrovima i detaljima.
Mešanje žanrova!
Pre
čitanja ovog teksta važno je da shvatite da se
žanrovi uobičajeno
mešaju. Većina filmova spada u po dva tri ili
više žanrova.
Iz
tog razloga i objašnjenja u ovom testu su isprepletena. Nije
dovoljno
da izolujete samo jedan žanr i da samo o njemu
pročitate. Na primer, o
žanru sudske drame možemo da govorimo i u sklopu
drame i u sklopu
kriminalističkih filmova.
Zbog toga, preporučujemo da pročitate ceo tekst
čak i ako vas interesuje samo jedan žanr.
Žanrovi za filmmakere
Ako
pravite vaš film, niste ograničeni na samo jedan
žanr. Ipak ako želite
da postignete određeni žanr, treba da znate
šta je karakteristično za
njega. U ovom tekstu su informacije o suštini svakog
žanra, kakav
zaplet se najbolje uklapa u taj žanr itd.
Akcioni
Dešavanja u akcionom filmu bi se
mogla opisati kao:
fizički, agresivno, naglo, brzo, nasilno...
U akcionom filmu problemi se rešavaju borbom,
bežanjem, utrkivanjem... Kod akcionih filmova se i zaplet i
rasplet svode na fizičko rešenje
problema. Da li upotrebom fizičke snage osoba,
oružja, alata, vozila, letelica, stvorenja... ali u
svakom slučaju fizički.
Tipično za akcioni žanr su scene:
borbe, tuče, jurnjave, eksplozije,...
Primeri zapleta za akcioni film
Neprijatelj kojeg treba ubiti ili onesposobiti.
Objekat koje treba fizički uništiti.
Opasnost iz koje treba fizički pobeći.
Rival kojeg treba prestići, pobediti u trci
Žrtva koju treba izbaviti iz fizičke opasnosti.
Da li akcioni film mora da bude nasilan?
Akcioni
film ne mora obavezno da obiluje nasiljem ali mora da se svodi
na
"adrenalinsku" aktivnost, "borba ili bekstvo" psiho-fizički
mehanizam
ili sličnu vrstu korišćenja maksimalne
fizičke snage (i eksplozivnosti)
iz tela likova. Verovatno bar negde u priči mora da se desi
nešto
nasilno da bi se ta agresija ili "borba ili bekstvo" mehanizam smisleno
uklopila u priču.
U krajnjem slučaju, verovatno je minimalno
nasilje za akcioni žanr to da se u
priči događa bar nekakva
simulacija nasilja. Na primer, da se film bavi nekim sportom ili ratnom
igrom u kojoj nema povređenih.
Takođe ukoliko se film bavi
scenama sa velikim i naglim prirodnim promenama, kao
što su na
primer prirodne katastrofe (zemljotresi, tornado, poplave, vulkani i
sl.) to možemo smatrati akcionim žanrom. Takvi su na
primer "filmovi
katastrofe". To opet možemo smatrati "nasiljem" prirode...
Naravno,
film uopšte ne mora da bude akcionog žanra.
Mi ovde govorimo samo
o tome šta je suština za one filmove koji mogu da se
svrstaju (između
ostalog) u akcione.
Avanturistički
Avanturistički film je obično sličan
akcionom i po žanru obično spada i u akcione.
Naravno,
ono što je karakteristično za avanturistički
film je "avantura".
Uzbudljivo, neobično iskustvo. Obično smelo i hrabro.
Nešto što nema
nikakve veze sa svakodnevicom običnih ljudi. Avantura
obično nosi
veliki rizik i zahteva hrabrost. Glavni lik obično ide na
epsko
putovanje, na udaljena mesta...
Kod drugih žanrova,
zaplet može biti nešto što se može
desiti svakome. Često ili čak
svakodnevno. Za razliku od toga kod avanture zaplet je nešto
mnogo
neobičnije, nešto se dešava veoma retko,
možda jednom u životu ili
nikada.
Zašto se avanturistički filmovi
gledaju?
Avanturistički
filmovi su privlačni publici pre svega što "kroz
njih" mogu da "dožive"
ta iskustva koja im se verovatno nikada neće desiti u njihovom
stvarnom
životu. Praktično, nalaze u avanturističkim
filmovima ta iskustva koja
im nedostaju.
Triler
Triler je film kod kojeg su snažna
osećanja napetosti i uzbuđenja glavni deo
doživljaja gledanja tog filma.
Kakav je to osećaj velike napetosti i uzbuđenja
suštinski za trilere?
Dok
se u nekim drugim manje napetim filmovima, pitamo da li će
glavni lik
uspeti da ostvari svoje snove, da li će pobediti na nekom
takmičenju, i sl. pitanja,
kod trilera publika se pita:
Kako li će da izvuče živu glavu? Da li
će uspeti da spase oteto dete? Da li će da ga
pronađu ubice?...
Ta
opasnost u kojoj se glavni lik nalazi je sada i ovde i toliko je
ozbiljna da je pitanje tipa "biti ili ne biti", "život ili
smrt".
Kako
se triler približava vrhuncu, opasnost je sve veća,
šanse za glavnog
lika postaju nepovoljnije. Šanse da ne uspe postaju sve
veće a da uspe sve
manje... Pred sam vrhunac, neizvesnost je tolika da publika zaista ne
zna da li će uspeti...
Zaplet kod trilera
Triler se obično ne bavi srećnim životom,
ostvarenjem snova i sofisticiranih ciljeva u životu. Mnogo je
češće da u fokusu bude ono šta
glavni lik ne želi. Teme su
obično mračnije.
Kod
trilera trebamo zaplet gde je glavni lik u velikom problemu i opasnosti
da izgubi nešto što je najverdnije, život,
dragu osobu, deo tela, način
života, slobodu i sl.
Primeri zapleta za triler
Izbeći smrtnu opasnost
Preživeti uprkos malim šansama
Spasiti familiju od smrti
Osloboditi svoje dete od otmičara
Ubiti moćnog neprijatelja
Sprečiti presudu za zločin koji nije počinio
Pobeći iz zarobljeništva
Sakriti se od moćne grupe progonilaca
Izbaviti se od mučitelja i zlostavljača
Zaustaviti uništenje zemlje
Razlika između čistog akcionog filma
i trilera
Gledano
samo teoretski kako je opisano na papiru, deluje da su skoro svi
akcioni filmovi ujedno i trileri pošto su akcione scene
uglavnom
uzbudljive. Međutim to često nije slučaj.
Akcione scene su često
preterano spektakularne, toliko da ih gledaoc ne smatra realnim, ne
veruje da to njemu može da se događa pa se
samim tim ne uživi dovoljno
u film i onda naravno nema tako intenzivna osećanja. Pojedinim
osobama
su akcioni filmovi toliko nerealni da su čak potpuno
ravnodušni. Dakle,
te akcione scene bi sigurno bile uzbudljive kada bi se gledaoc zaista
našao u toj situaciji, međutim ti filmovi ne uspevaju
da mnoge gledaoce
ubede u to.
Akcioni filmovi se mnogo više bave nečim što
spolja deluje uzbudljivo.
Triler, sa druge strane, može da bude mnogo manje
spektakularan i sa manje akcije a da ipak mnogo snažnije
angažuje
emocije gledaoca. Triler dočarava situaciju na takav
način i iz takve
perspektive da se gledaoc mnogo više uživljava i
oseća se kao da je taj
film stvarnost. Trileri se više bave stvarima koje iznutra
stvaraju uzbuđenje.
Psihološki triler
Ovde su konflikti između glavnih likova mnogo više
mentalni i emocionalni nego fizički.
Način rešavanja najvećih
problema u psihološkom trileru obično zahteva
psihičke sposobnosti bez
obzira da li se borba vodi protiv stvarnog ili umišljenog
protivnika.
Često je za ovaj žanr da se
negativac ili grupa negativaca služi obmanom i
manipulacijom da bi žrtvu držao pod kontrolom ili je
proglasio ludom ili da bi je iskoristili za neku nameštaljku i
sl. Takođe, je tipičan primer za ovaj žanr
da glavni lik ima određeni mentalni poremećaj pa se
suočava ne samo sa
stvarnim opasnostima nego i sa umišljenim.
Paranoični triler
Ovo
su trileri kod kojih je svet u kojem se nalazi glavni lik prikazan iz
ugla paranoične osobe. To, između ostalog,
znači život u jednom
neprijateljski nastrojenom svetu u kojem nije lako živeti a iz
kojeg je
skoro nemoguće pobeći.
Tipično je za ovaj
žanr da se glavni lik upušta u otkrivanje tajne koju
je veoma opasno znati a kamoli otkriti... Često postoji zavera
protiv
nekog svedoka ili protiv svih ljudi koji tajnu mogu da otkriju
Kako svet izgleda paranoičnoj osobi?
Svi
su protiv njega. Neprijatelja je veliki broj. Neprijatelji se ne
pokazuju javno kao neprijatelji nego neprijateljske poteze vuku u
tajnosti. Javno se ponašaju dobronamerno i čak kao
prijatelji. Postoji zavera (tajni dogovor) protiv njega.
Krimi triler
Kriminalistički
triler se bavi likom koji živi u opasnom svetu kriminala. Ili
detektiv
koji istražuje opasna lica ili neki od kriminalaca.
Kada je u pitanju glavni lik kriminalac, pošto je njihov
život prepun suočavanja sa smrću, opasnosti
od pogibija, strah od
hapšenja, strah od razotkrivanja njihovog tajnog
života pred javnošću...
...jasno je da se tu dešavaju napetosti i strahovi
tipični za trilere.
Ako je u pitanju lik koji progoni kriminalce, obično je u
pitanju tvrdoglavi lik koji prelazi granicu bezbednog i ulazi na veoma
nesigurnu teritoriju. Dovodi svoj život i sigurnost svojih
bližnjih u opasnost
Politički triler
Politički
trileri se pre svega bavi borbom za moć u politici.
Moćne ličnosti iz
sveta politike su takođe moćni protivnici pa onaj ko
se bori protiv
njih ili se sa njima otima za moć se realno nalazi u
opasnosti.
Zbog toga su politički trileri prepuni napetosti velikog
intenziteta karakterističnog za trilere. Drugim
rečima svet
političkih i političarskih problema je sam po sebi
takav da odgovara
žanru trilera.
primeri zapleta i tema za politički triler
Opasnost od atentata. Opasnost od
kidnapovanja. Opasnost od gubitka podrške od sopstvenog
naroda. Opasnost od okretanja "prijatelja" protiv njega nakon
političkih
prevrata. Opasnost od progonstva iz države...
Biranje između
dva zla. Konflikt između moralnih i strateških
odgovarajućih poteza.
Strah od ucena. Konfilkt između toga da se bude svoj ali u
smrtnoj opasnosti
ili da se potčini moćnijima da bi
zadržao titulu. Da li u slučaju pobune,
čuvati ili rušiti aktuelnu
vlast ili pobunjenike? Ko će pobediti? Koga podržati?
Kome se
prikloniti?...
Kriminalistički
Priča o zločinu (krivičnom delu) koji se
dešava ili se desio. Može biti i o životu
kriminalca.
Kriminalistički filmovi su praktično filmovi
raznih žanrova koji se bave temom kriminala.
Detektivska priča
Detektivska
priča može biti o životu ili o poslu
detektiva. Ili o sobi koja nije
detektiv ali je na tragu da reši neki
slučaj, sazna šta se
dogodilo, pronađe krivce...
"Ko je to uradio?"
Varijanta
detektivske priče predstavljena na takav način da sam
gledaoc vidi i
zna sve što i detektiv, pa može i sam misano da se
uključi i rešava slučaj
u svojoj glavi.
Sudska drama
Drama u kojoj se praktično cela priča dešava
u sudnici ili se vrti oko nekog pravnog slučaja.
Pravni triler
Podžanr
trilera u kojem su glavni likovi advokati i njihovi klijenti.
Protagonista obično mora, da bi uspeo u svojem
slučaju (da dokaže
krivicu ili nevinost), toliko da se angažuje da njegov
život ili način
života bude doveden u opasnost. Obično se
suočava sa ogromnim pritiskom
druge strane, pretnjama, nameštaljkama, korumpiranim pravnim
sistemom
itd.
Horor
Koncept horor žanra je veoma jednostavan. Cilj horora je da
izazove strah kod gledaoca. Što više puta i
što snažnije se
gledaoci uplaše, to je horor bolji.
Nema pravila kako to tačno postići. Takav film
može da se služi svim sredstvima samo da uspe da
uplaši publiku. Sve je
dozvoljeno ako će publika zaista da oseti mnogo straha.
Komedija
Komedija je veoma otvoren žanr i
skoro sve komedija su
pomešane sa drugim žanrovima.
Za komedije nema mnogo pravila. Komedija
skoro uvek ovise o likovima koji moraju da budu simpatični i
to je verovatno jedino pravilo. Često je za dobru komediju
neophodno
da likovi sami po sebi budu smešni. Talenat glumaca je
obično od
presudnog značaja za uspeh komedija, tako da dobar scenario za
komediju, sam po sebi, ne garantuje da će na kraju film biti
zaista
smešan.
Film namenjen da bude komedija
Film može
imati glavnu svrhu da bude komedija tj. da što više
nasmeje publiku a
sve ostalo je na drugom mestu ili uopšte nama ambicija za
ostalo. Tu
nema
pravila kakva treba da bude. Takva
komedija može da se služi svim
sredstvima samo da uspe da
nasmeje publiku. Tu može biti primene svih
mogućih pristupa. Sve je dozvoljeno. Ako će publika
zaista
da se
nasmeje, cilj je postignut.
Šta ako ovakva komedija ne uspe da nasmeje
publiku?
Problem
kod ovakvih komedija je, što im je to primarni cilj i ako taj
film ne
nasmeje publiku od njega obično ne ostaje ništa.
Dakle ili je dobra
komedija ili je loš film.
Ovaj žanr je mnogo uspešniji kod kratkih
smešnih internet videa nego kod dugometražnih filmova
komedija.
Komedija kao začin
Često je
mnogo bolje kada je komedija samo začin nekom drugom
žanru. Znači da
film ima kvalitet bez obzira na to da li će i koliko publika
da se smeje. Između ostalih u ovakve filmove spadaju
"romantične komedije" koje imaju izuzetno visoku gledanost i
spadaju u komercijalno najuspešnje...
Istorijski
Priča o stvarnom događaju
ili stvarnoj osobi.
Biografski
Životna priča neke stvarne osobe, koju je
ispričao/napisao neko dugi.
Autobiografija
U
suštini isto kao biografija ali sa tom razlikom da je
priču pisala baš
osoba o kojoj priča govori. Jednostavnio rečeno,
autor priča o svojem
životu.
Autobiografija može biti preciznija u odnosu na biografiju
pod uslovom da je autor iskren. Moguće je i da je manje
objektivna jer
ljudi sami sebe obično ne mogu da vide objektivno ili
jednostavno žele sebe da predstave kao
bolje/važnije/zanimljivije nego što jesu.
Memoari
Slično
kao autobiografija ali je pisana "po sećanjima"
autora. Onako kako
se on sada seća i oseća u vezi
događaja. Dakle, memoari se više
oslanjanju na sećanja i emocije pa su samim tim verovatno
manje
precizni.
Istorijska fikcija
Priča sa radnjom smeštenom u
stvarni svet, u stvarni istorijski period, često sa stvarnim
istorijskim ličnostima ali sa nekim izmišljenim i
dramatizovanim
elementima.
Većina filmova istorijskog žanra su u stvari
istorijska fikcija, naročito filmovi koji se bave davnom
prošlošću.
Često
jednostavno nema dovoljno zapisanih istorijskih podataka o nekom
događaju da bi se iz njih napisao potpuno istorijski
tačan scenario za
tipičan film. Neki likovi i događaji se moraju
izmisliti ili bi priča
bila veoma kratka i nepotpuna. Takođe je moguće, kod
pojedinih tema, da postoji ogromna količina istorijskih
podataka pa bi za istorijsku preciznost bilo neophodno da
priča bude veoma duga i dosadna.
Alternativna istorija
Varijanta
istorijske fikcije sa pričom tipa "šta bi bilo kad bi
bilo". "Šta bi bilo da se desilo?" ili "Šta bi bilo
da se nije desilo?". Priča je
smeštena u svet u kojem je neki istorijski događaj
pošao drugim tokom
ili se nije dogodio uopšte.
Ovo
je posebno interesantan žanr jer pitanja kojima se
bavi su već ona
koja ljudi inače često sebi postavljaju i voleli bi
da znaju odgovor na
njih.
Alternativna istorija može da bude više
nalik
naučnoj fatastici i fantaziji nego istorijskoj fikciji.
Fantazije
Fikcioni
žanr koji koristi magiju i druge nadprirodne fenomene kao
glavni deo
radnje, teme ili okruženja. Cela priča se odvija u
svetu (dimenziji,
mestu, vremenu) u kojem su te nadprirodne pojave normalne i prirodne.
Ipak
fantazija ne znači da je sve moguće i da se
dešava u svetu kojem
nema nikakvih pravila ni ograničenja. Fantazijski svet u kojem
se
odvija radnja bi trebao da ima sopstvene zakonitosti i
ograničenja šta
je moguće a šta nije moguće.
Naučna fatastika - SF (Science fiction)
Fikcioni
žanr koji za teme i okruženja koristi naučna
i tehnološka dostignuća
ili njihove posledice. Za razliku od fantazija, naučna
fantastika
koristi naučno razumevanja da bi objasnila svet tj. univerzum
u kojem
se priča odvija.
Naučna fantastika često za
teme i okruženja koristi futurističko
okruženje, nauku i tehnologiju
budućnosti, svemiriska putovanja, putovanja kroz vreme,
paralelne
dimenzije univerzuma, vanzemaljski život...
Naučno-fantastična
priča
može čak da se odvija u svetu koji nema nikakvih
naučnih dostignuća ali
je taj svet posledica naučnih aktivnosti
i veštačkih tvorevina itd. Na primer, svet
nakon katastrofe. Ili na primer,
svakodnevni život nekih novonastalih stvorenja, bez
tehničkih stvari, na nekoj drugoj planeti. Kod takvih
priča, naučna
fantastika koristi tehnološka dostignuća,
naučnu teoriju i veštačke
ljudske tvorevine samo kao polaznu tačku i inspiraciju za
priču ili za
okruženje u kojem se priča odvija.
Animirani film
Film
koji je nastao tehnikama animacije. Dakle, umesto snimanja stvarnih
pokretnih stvari i likova, ovde se snimaju ili kompjuterski
generišu
crteži, slike i oblici, i njihovom modifikacijama se
"animiraju"
(oživljavaju) i stvara se iluzija pokreta.
Za razliku od drugih
žanrova, za animirani film nije bitno kakva je priča
i likovi nego
tehnika kojom je film napravljen. Animirani film, pored toga
što je
"animirani" može da pripada bilo kojem drugom žanru.
U stvari animirani
film je praktično uvek mešavina žanrova.
Postoji mnogo vrsta
animacije (klasična, kompjuterska, 2D, 3D...) pa se tako i
animirani
filmovi vizuelno mnogo razlikuju jedna od drugog.
Danas
se kompjuterska animacija koristi i za specijalne efekte kojima se
dopunjavaju filmovi mnogih žanrova koji se inače ne
smatraju
animiranima.
|
