Napokon, nakon dugo vremena cene hard diskova počinju padati.
Kod nas su ponovo dostupni hard diskovi većeg kapaciteta po
pristupačnim cenama. Pravo je vreme za kupovinu. A
pošto je problematika hard diskova mnogo složenija
nego što mislite, trebali bi zaista pažljivo da
pročitate informacije iz ovog vodiča.
Hard diskovi i poplave
na Tajlandu
Hard diskovi su od kada postoje uvek postajali sve
većeg kapaciteta i sve manje cene. Tako je bilo sve do pred
kraj prošle godine. Krajem 2011-e, poplave na Tajlandu, gde se
inače proizvodi jedna četvrtina svih svetskih hard
diskova, su posebno pogodile ovo tržište. Nakon toga
su krenula poskupljenja, nestašice i stagnacija u
povećavanju kapaciteta hard diskova. Tržište
se ponovo oporavilo tek krajem 2012-e.
Dimenzije internih diskove - 3.5" ili 2.5"...
 Zavisno
o tome da li vam treba hard disk za ugradnju u laptop
ili desktop računar, izabraćete 2.5" ili 3.5" disk.
3.5" (3,5 inča)
3.5" je standardna i danas najpopularnija
veličina
diskova za ugradnju u PC kućiša. Većina PC
kućišta imaju predviđeno
najmanje 4 mesta za ugradnju 3.5" diskova.
3.5" hard diskovi se takođe koriste za DVR rekordere i
slične kućne uređaje koji snimaju na hard
disk.
2.5" (2,5 inča)
 2.5"
je standardna veličina
za minijaturne hard
diskove za prensone računare (Laptop, Notebook,
Netbook).
SSD (Solid-state drive) uređaji takođe
uobičajeno
koriste ove dimenzije.
2.5" hard diskovi postoje u različitim debljinama. Debljina od
9.5mm je
postala nezvanični standard. Takođe postoje modeli
debljine 7mm koji se
koriste za tanke (Ultrabook) laptop računare. Postoje i deblji
od 9.5mm
ali oni ne mogu da se ugrade u svaki laptop.
SATA ili PATA
Da li neki interni hard disk može biti spojen na
računar
zavisi od interfejsa tj. tehnologije spajanja (konektora, kablova i
protokola za prenos podataka). Stvari su tu dosta jednostvne jer su svi
noviji uređaji uglavnom SATA a stariji uglavnom PATA.
SATA (Serial ATA)
 SATA je novija vrsta tehnologije za spajanje
hard diskova i
sličnih uređaja. Upotrebljiva je i
za računare standardne veličine i za prenosne
(Laptop, Notebook,
Netbook). SATA konektori se nalaze na svim novijim matičnim
pločama.
SATA 1.5Gb/s (SATA Revision 1.0)
Prva verzija SATA tehnologije. Za razliku od novijih,
ograničena je na
brzinu protoka podataka do 1.5 Gbit/s. SATA 1.5Gb/s je kompatibilna i
sa
novijim verzijama.
SATA 3.0Gb/s (SATA Revision 2.0)
Druga generacija SATA
tehnologije podiže brzinu protoka podataka do 3.0Gb/s
što je teoretski
dvostruko više od prve generacije. SATA
3.0Gb/s je
kompatibilna i
sa
(starijom) prvom genracijom i (novijom) trećom generacijom
SATA
standarda.
SATA 6Gb/s (SATA Revision 3.0)
Treća a ujedno i najnovija generacija SATA
tehnologije. Naravno omogućava brzine protoka
podataka čak do 6
Gb/s.
SATA 6.0Gb/s je kompatibilna i sa straijim generacijama (prvom
i drugom) SATA tehnologije. SATA 6Gb/s takođe
uključuje i NCQ
(Native Command Queuing) tehnologiju koja optimizuje redosled
čitanja i
pisanja podataka tako da hard disk koristi manje
fizičkih
pomeranja za istu stvar. Postižu se bolje performanse a ujedno
se hard
disk manje haba mehanički i time mu se,
teoretski, produžuje vek
trajanja.
PATA (Parallel ATA)
 Stručno rečeno, PATA je
čitava grupa
starijih tehnologija za spajanje hard
diskova. Veoma je prepoznatljiva po tome što PATA
uređaji koriste široke trakaste kablove (Ribbon
cable).
PATA
tehnologija se napušta i zamenjuje modernijom i jednostavnijom
SATA. PATA hard diskovi se više ne proizvode ali
još uvek se dosta
upotrebljavaju jer ima mnogo polovnih PATA uređaja koji dobro
rade.
Najveća moguća brzina protoka podataka kod PATA
uređaja je 133MB/s.
IDE i ATA...
IDE, EIDE, ATA, ATAPI, ATA-33, Ultra ATA/133... i sl. su stariji i
precizniji nazivi za pojedine varijante PATA tehnologije. Sve to se
danas jednostavno naziva PATA. Ako kupujete novi PATA kabal on je
najverovatnije kompatibilan sa svim uređajima iz PATA familije.
7200 ili 5400 RPM
Ovo su cifre koje često viđate u opisima modela hard
diskova. Nije presudno da znate njihovo značenje ali
objasnićemo i to:
Broj
RPM (Revolutions per minute - broj obrtaja u minuti) govori kolikom
brzinom se vrte ploče u hard disku. 7200 naravno
znači brže vrtenje i
brži hard disk. Takođe 7200 znači da je disk
bučniji, da troši više
energije i obično se više greje. Ako su vam
najvažnije performanse,
birajte hard disk sa brzinom 7200 RPM. Ako vam je važnije da
disk malo
troši, da bude tih, i da se manje greje, birajte diskove od
5400 RPM.
Western Digital Caviar
Green, Blue i Black
Wester Digital Caviar hard diskovi imaju veoma zgodnu podelu modela u
tri kategorije:
- Black (crni) serija su modeli kod kojih
su najvažnije performanse. Najbrži su.
- Green
(zeleni) serija su modeli kod kojih je najvažnija
ušteda energije.
Najsporiji su ali zato imaju najmanju potrošnu energije,
najtiši rad i
najmanje se greju. Takođe su najjeftiniji. Odličan
izbor ako vam, na
primer, treba samo veliki hard disk na koji ćete
pretežno
držati filmove, muziku, slike...
- Blue (plavi) serija je zlatna sredina.
Odličan izbor za sve koji su neodlučni u vezi toga
koja karakteristika im je najvažnija.
32MB, 64MB cache...
Novi
hard diskovi uglavnom imaju dovoljno cache (keš)
memorije da o
njoj ne morate da brinete. Ipak, da vas podatak o veličine
cache
memorije ne bi zbunjivao, objasnićemo čemu ona
služi:
Kada
računar želi da zapiše neki podatak
to se često ne podudara sa
momentom kada hard disk može da zapiše taj podatak.
Da ne bi čekali
jedan na drugoga, tu posreduje cache memorija. Kada hard disk ne
stiže
odmah da zapiše neki podatak, on ga ipak primi u svoju cache
memoriju
da kompjuter ne mora da čeka. Na taj način kompjuter
nastavlja bez
prekidanja da obavlja neke druge operacije a hard disk ima vremena da
zapisivanje podataka iz cachea obavi najoptimalnijim
redosledom. Tako se ubrzavaju takvi momenti a hard
disk pri
tome trpi manje fizičkih naprezanja, manje se haba i stvara
manje buke.
Više cache momorije na hard disku jednostavno znači
još glatkiji rad sa hard diskom.
Kapacitet - Koliko gigabajta vam treba?
Ne dobijate onoliko gigabajta koliko piše!
Kapacitet
hard diska koji se navodi nije 100% precizan. To je nazivni kapacitet a
stavrni kapacitet je približno toliko ali ipak malo manje.
Kapacitet se
navodi u gigabajtima ali ne istim onim gigabajtima koje možete
pročitati iz računara.
Fajlovima treba više nego što vama
treba
Druga
stvar koja umanjuje kapacitet je iskorištenje prostora od
samih
fajlova. Da biste na hard disk mogli snimati fajlove, morate ga
prethodno formatizovati. U procesu formatizovanja kreira se "file
system". Sav prostor namenjen za podatke se softverski izdeli na male
deliće zvani
klusteri (cluster). Svaki cluster ima obeleženu poziciju i ta
belešta
takođe troši prostor na hard disku. U svaki cluster
se smešta jedan
mali fajl ili delić velikog fajla. U jednom clusteru ne
može biti više
od jednog fajla. Ukoliko je u cluster snimljen mali fajl on zauzima ceo
cluster čak i ako je manje bajtova od celog clustera. Naravno
pošto se
veličina fajlova retko kada podudara sa veličinom
clustera to znači da
prostor mnogih clustera ne bude iskorišćen do kraja.
Na kraju imamo
rezultat da fajlovi zauzmu više gigabajta na hard disku nego
što je
njihova stvarna veličina. Drugim rečima, još
jedan razlog zbog kojeg ne
možete da iskoristite sve gigabjte koji pišu.
Hard disku treba i prazan prostor
Da
ne bi dolazilo do preterane fragmentacije i da bi mogli da
obavljate razne operacije održavanja hard diska, potrebno je
da na hard
disku bude uvek značajna količina praznog prostora.
Na particijama
veličine do 250GB potrebno je da bude uvek bar 15% praznog
prostora. A
kod većih particija može i manje procenata ali ipak
bi trebalo da
ostane bar oko 20GB praznog prostora.
SSD još više voli prazan
prostor
Kad
su SSD diskovi u pitanju, tada je prazan prostor još
važniji. Da bi SSD
funkcionisao kako je predviđeno i da bi postigao što
duži radni vek on
mora imati dovoljno praznog prostora da bi imao slobode da
raspoređuje
nove fajlova na najoptimalnija mesta. Što je manje praznog
mesta to SSD
ima manje izbora i onda je prinuđen da vrši
zapisivanje fajlova na
manje optimalna mesta. To srozava njegove karakteristika
brže nego kada
ima više slobode.
SSD diskovima najviše prija rad sa malim fajlovima.
Problematika hard diskova velikog kapaciteta
Najnoviji i najveći hard diskovi
zahetvaju i noviji hardver
(matične ploče) i noviji softver. Stari hardver i
stari softver jednostavno imaju previše ograničenja a
u mnogim slučajevima ne podržavaju uopšte
neke od najnovijih uređaja.
Da bi u potpunosti bili podržani najnoviji hard disk
uređaji velikog kapaciteta i sve njihove tehnologije, potrebno
je da računar ima matičnu ploču sa UEFI,
obavezno 64-bitni operativni sistem, GPT particije kreirane namenskim
softverom ili pri instalaciji operativnih sistema koji
podržavaju GPT.
Preporučljivo je da se koristi Windows 7 i to 64-bitno
izdanje. Ako ipak koristite stariji operativni sitem, obavezno
instalirajte najnoviji "Service Pack", zakrpe i drajvere.
Šta ako softver i hardver
ne zadovoljavaju ove uslove?
Mogu se dešavati neke od sledećih problema:
- Hard disk kapaciteta većeg od 2.19TB nije podržan
- Operativni sistem može da čita GPT particije ali ne
može da bude instaliran (neće da bootuje) na GPT
particiji
- Problemi sa "Not aligned" particijama na Advanced Format hard disku,
kao što su značajna usporenja i habanje
uređaja. Ova problematika je objašnjena ispod u
posebnom članku.
BIOS ili EFI na matičnoj ploči
Pojednostavljeno rečeno BIOS je bazični
softver na
matičnoj ploči koje posreduje izmedju operativnog
sistema i hardvera
priključenog na matičnu ploču. BIOS
tehnologija se koristi već oko 25
godina, veoma je memorijski ograničena i
razumljivo je da je zastarela. Za neke od najnovijih modela hardvera,
BIOS je postao ograničenje tako da se pralezi na naprednija
rešenja od
BIOS-a. To novo rešenje koje je industrija
prihvatile
je EFI ili
UEFI.
...Da ne komplikujemo sa teorijom, sve što trebate
znati je da ako kupujete novu matičnu ploču trebate
izabrati onu koja ima EFI umesto BIOS-a ili oboje!
Važnost EFI-ja za nove hard diskove
Mogućnosti novih hard diskova kapaciteta većeg
od 2TB se ne mogu u
potpunosti iskoristiti kod matičnim ploča sa BIOS-om
već samo sa
EFI-jem. Tako da je, radi novog hardvera a naročito radi hard
diskova
velikog kapaciteta, veoma važno da izaberete moderniju
matičnu ploču
koja koristi EFI.
Koja je razlika izmedju EFI i UEFI?
UEFI (Unified Extensible Firmware Interface) je naziv za novije
verzije EFI (Extensible Firmware Interface) i samim tim je precizniji
pojam. Naziv EFI se i dalje
koristi kada se misli na UEFI. Drugim rečima, i kada se
kaže EFI i
kada se kaže UEFI, misli se na isto.
Advanced Format (AF)
 Advanced Format je
naziv za sve
formate fizičkog zapisivanja podatka na hard disk kod kojih su
podaci
organizovai u sektore veličine više od 512
(preciznije 512 do 520)
bajtova po sektoru.
Radi usporedbe, svi stariji hard diskovi,
počev od 1956-e, su koristili sektore veličine 512
bajtova za fizički
zapisa podataka. To je idealno za male fajlove ali ne tako efikasno za
velike fajlove koji se danas upotrebljavaju. Napokon, 2011-e su
počeli
da se proizvode hard diskovi sa Advanced Format
tehnologijom od 4096 (4K) bajtova po sektoru. Trenutno je 4096 (4K)
bajtova po sektoru jedini industrijski standard za Advanced Format hard
diskove, ali u budućnosti će se pojavljivati i druge
veličine sektora.
Koja je prednost Advanced Format hard diskova
u praksi?
U
praksi, Advanced Format hard diskovi mogu da smeste više
podataka ako
su u pitanju veliki fajlovi i suprotno tome, manje podataka ako su u
pitanju veoma mali fajlovi. Što je
više velikih fajlova to je
više koristi od Advanced Format-a. Advanced Format
hard diskovi su
optimalni za današnje potrebe a naročito će
biti adekvatni za buduće
potrebe jer fajlovi koje upotrebljavamo postaju sve veći i
veći.
Problemi sa Advanced Format hard diskovima -
"Non-optimally aligned partition", "Not aligned" ili "Misaligned"
Ako
se pri kreiranju particija ne podudare pozicije clustera
(delići
fajl sistema u koji se softverski smešataju fajlovi) sa
pozicijama
sektora (mesta na hard disku gde se podaci hardverski zapisuju) dolazi
do toga da se podaci iz jednog clustera zapravo prelivaju u dva
sektora. Tako da svaki put kada sofver želi da
pročita jedan cluster,
hard disk mora fizički (hardverski)
da pročita dva sektora. To je
dvostruko sporije jer
je potrebno dvostruko više posla da hard disk
pročita zahtevane
podatke. Dve operacije umesto jedne, naravno čini operacije
čitanja/pisanja drastično sporijim. Dvostruko se
traći vreme
i energija i hard disk se više haba.
U kojim tačno slučajevima dolazi do
ovog problema?
Ovaj
problem nastaje u većini slučajeva kada u starijem
operativnom sistemu
pravimo particije na Advanced Format hard disku ili SSD disku. A
čak i
na novijim operativnim sistemima (Windows Vista i Windows 7), kada
pravimo više od jedne particije, dolazi do ove pojave na svima
osim
prve particije.
Za sada samo neki od najnovijih verzija programa specijalizovanih za
kreiranje particija mogu da izbegnu ovaj
problem u potpunosti.
Takođe Seagate hard diskovi sa SmartAlign
tehnologijom bi trebali da su obezbeđeni od ovog
problema čak i ako su particije "Not aligned".
Kako se ovaj problem rešava?
Rešava se tako što se pokrene poseban softver "Align
Tool" koji je namenjen baš za
rešavanje tog problema. Align Tool automatski prepozna
particije koje trebaju "poravnavanje" i ponudi vam da obavite. Partcije
koje ne trebaju ovu operaciju, neće dirati.
Proizvođači Advanced Format hard diskova nude
besplatne "Align Tool" programe svojim kupcima:
- Western Digital daje besplatno:
WD
Align - Powered by Acronis
WD Align - Powered By Paragon
- Hitachi daje besplatno:
HGST
Align Tool
- Toshiba daje besplatno:
Paragon
Alignment Tool for Toshiba AF 512e Drives
-
Seagate i Samsung hard diskovi koji imaju ugrađenu SmartAlign
tehnologiju ne zahtevaju posebnu intervenciju ali ipak
preporučuju da
se to obavi sa nekim od programa namenjenih za to.
SSD (Solid-state Drive) diskovi
 Jednostavno
rečeno,
SSD (Solid-state Drive) ili
popularnije kod nas "SSD disk", je uređaj koji će
možda jednog dana
zameniti hard disk. Stručnije rečeno, SSD
je elektronski
uređaj/medij za zapisivanje/čitanje/čuvanje
podataka sličan hard disku.
SSD za razliku
od hard diska nema pokretnih delova ni nikakve mehanike, nego je
potpuno elektronski uređaj. Zbog toga i naziv "SSD dsik" nije
tehnički
tačan jer on u stvari nije nikakav "disk" nego elektronsko
kolo sa
memorijskim
čipovim.
Spolja gledano SSD je u potpunosti nalik hard disku jer
koristi standardne dimenzije (2.5" i 3.5") i može da se
ugrađuje na
ista mesta kao i hard diskovi. Interfejs tehnologija je takođe
ista kao
na hard diskovima tako da su ovi uređaji u potpunosti
kompatibilni.
Praktično svi SSD diskovi koriste SATA interfejs.
Iako
SSD diskovi
imaju prednost u tome što nemaju mahaničkih delova,
daleko su od
savršenstva. Trenutno je glavni problem što su,
još uvek malog
kapaciteta i previsoke cene da bi konkurisali hard diskovima.
Proći će još dosta godina dok ne budu u
potpunosti uporedivi sa hard
diskovima.
Poređenje: SSD (Solid-state
Drive) protiv HDD (Hard Disk Drive)
Brzina
Poštp je hard disk mehanički uređaj on mora
da
rotira i pomera "glavu" da bi pristupio podacima na različitim
mestima
i to je njegovo glavno ograničenje kad je brzina u pitanju.
Pošto SSD
nema taj problem, brzina pristupa podacima na različitim
mestima je
glavno područje gde je SSD superioran. Kada
je u pitanju
čitanje/pisanje u neprekidnom nizu, tu razlika u brzina nije
tako
drastična. Kada je u pitanju stalnost brzine, tu je hard disk
u
prednosti. Hard disk praktično tokom celog svog veka trajanja
radi
istom brzinom dok performanse SSD-a opadaju tokom vremena. Primetan pad
brzine može se primetiti već nakon prvih nedelju dana
upotrebe SSD-a.
Pouzdanost i sigurnost podataka
Iako
se na neki način podrazumeva da su SSD diskovi, pošto
nemaju pokretnih
delova, sigurniji od hard diskova, to u praksi nije
baš tako. Ako
verujete da su SSD diskovi superiorniji i sigurniji, verovatno
ćete se
razočarati. Postoji značajna razlika u
načinu na koji se habaju i kvare.
Iznenadno gubljenje podataka
Do kvara na SSD diskovima, dolazi
odjednom i podaci se gube u potpunosti. S druge strane, hard disk, iako
može da otkaže, on
najčešće daje "upozorenja" da bi mogao
otkazati tako
da se podaci mogu preventivno backup-ovati (napraviti rezervnu kopiju).
Takođe, čak i usled većih kvarova,
većina podataka sa hard diska može
biti naknadno spašena.
Habanje i vek trajanja
Svaki
bit (najmanja memorijska jedinica) memorije kod SSD-a može
biti
upotrebljen određeni broj puta. Što više
uotrebljavate SSD, to mu više
skraćujete vek jer će brže biti dostignut
taj broj. Softver (firmware)
u SSD uređaju, zbog toga, raspoređuje zapisivanje
podataka tako da se
svaki delić memorije upotrebi približno jednak broj
puta. Na taj način
postiže ujednačeno habanje i produžava vek
trajanja blizu nekog mogućeg
maksimuma.
S druge strane, hard disk, obično nema takvih
problema. Hard disk, ako se pokvari, to će pre da bude
mehanički uzrok
nego dotrajalost u sektorima. Većina hard diskova bi trebala
da nadživi
SSD-ove u desktop računarima.
Kvarovi i bugovi iz firmwarea
Takođe,
veliki nedostatak SSD-ova je što kritičan deo njegove
funkcionalnosti
dolazi iz memorijskog kontrolera i firmware-a (softvera
ugrađenog u
uređaj) tako da čak i bag u firmware-u može
prouzrokovati gubitak
podataka. Kod hard diskova to je velika retkost.
Pri kupovini SSD-a poželjno je dobro se informisati jer su
neki modeli skloniji problemima ovog tipa.
Mehanički kvarovi
Kod
laptop računara, nije retkost da dođe do kvara hard
diska. To je zbog
toga što je laptop prenosni uređaj pa hard disk u
njemu često trpi
udarce i vibracije koje mu baš ne prijaju.
Moguće je da je u
takvim uslovima SSD zaista pouzdanije rešenje.
Cena, kapacitet i cena/GB
Kada
je cena i kapacitet u pitanju tu su hard diskovi u očiglednoj
prednoti.
Tu su stvari veoma jednostavne jer su i razlike bukvalno ogromne. U
kategoriji
za kućnu upotrebu, hard diskovi su sada
najviše dostupni u
veličinama od 500GB do 3TB a SSD-ovi u veličinama od
60 do 480GB.
Očigledno je da je današnji kapacitet SSD-ova oko
šest puta manji. Kod
cena, prednost je opet na strani hard diskova. Trenutno je cena po
gigabajtu SSD-a oko 10-15 puta skuplja nego kod hard diskova.
Na
primer, trenutno, po ceni jednog SSD-a od 128GB možete kupiti
hard disk
kapaciteta 2TB.
Potreba informisanost prilikom kupovina
Kod
hard diskova je teško pogrešiti jer nema velike
razlike između
najboljeg, prosečnog i ispod prosečnog modela. Retko
koji model hard
diska je postao ozloglašen. S druge strane, kod SSD-a ima
mnogo
problematičnih modela i nezadovoljnih korisnika. Tako da je
pre
kupovine SSD diska preporučljivo što više se
informisati o modelu koji
razmatrate. Pročitajte što više informacija
i iskustava korisnika o
pojedinom modelu.
Održavanje hard diskova
Defragmentacija diskova
Šta je fragmentisanost?
Fajlovi se na hard disku ne zapisuju iz jednog dela i jedan iza drugog
već se njihov sadrzaj zapisuje u paketima podataka razbacanim
svuda po
disku. U početku se zapisuju ravnomerno medjutim
prilikom
brisanja i zapisvanja novih fajlova stvara se sve više
praznina i onda
se novi fajlovi zapisuju u delovima kako bi popunili te praznine.
Kada su fajlovi na hard disku zapisani tako iz više
delova na
različitim mestima na hard disku onda kažemo da je
hard disk
fragmentisan.
Zbog čega je fragmentisanost loša?
Pošto je hard disk mehanički uređaj, pri
čitanju i zapisavanju podataka
"glava" mora da se pomera. Što je fragmentisanost
veća za svaki
fajl glava mora da se pomera sve više i proces
čitanja/pisanja fragmentisanih podataka zbog toga
duže traje. Dakle pri
većoj fragmentisanosti
delovi hard diska se više mehanički naprežu
i verovatno više
habaju.
Šta je defragmentacija?
To je proces održavanja hard diska pri kojem se fajlovi
ispomeraju i poslažu na
hard disku na takav način da svaki fajl bude zapisan iz jednog
dela.
Koliko često treba obavljati defragmentaciju?
Na hard diskovima odnosno onim particijama na hard disku koje
često
koristite je poželjno obaviti defragmentaciju jednom ili dva
puta
mesečno. Kod
hard diskova koje ne koristite često i na kojima niste mnogo
brisali i
snimali fajlova dovoljno je 2 ili 3 puta godišnje.
Da li se defragmentacija treba raditi što
češće?
Ne treba. Prečesto obavljanje defragmentacije je takodje
nepotrebno
naprezanje hard diska. Za hard disk je najbolje
da defragmentaciju radite umereno. Držite se
preporuka napisanih iznad.
PAŽNJA! Na SSD diskovima ne treba raditi
defragmentaciju!
Pošto
SSD nema pokretnih delova, njemu je svejedno da li se podacima pristupa
u nizu ili su podaci razbacani na različitim lokacijama u
memoriji. Čak
štaviše, SSD namerno razbacuje (tj. ravnomerno
raspoređuje) podatke po celoj memoriji
kako bi obezbedio ravnomerno habanje i ravnomerne performanse po celom
memorijskom prostoru. SSD je praktično predodređen da
bude fragmentisan
i to je način na koji funkcioniše. Proces
defragmentacije ne donosi
nikavu korist za SSD. Čak štaviše,
nepotrebno ga haba i skraćuje radni vek.
|
